tag:blogger.com,1999:blog-88718310997614146272024-03-19T04:59:19.358-07:00БиблиотекаUnknownnoreply@blogger.comBlogger58125tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-25113020827664446692018-02-01T03:07:00.003-08:002018-02-01T03:07:55.931-08:00Kњижевно вече у библиотеци "Мома Димић"<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
И ове школске године 26.12. 2017. у 18 часова одржано је Књижевно вече где су наши мали песници, ученици наше школе, говорили своје стихов. Књижевно вече смо реализовали у Библиотеци ,,Мома Димић",јер смо срдачно прихватили њихов позив и били њихови гости. Манифестацијуу је увеличао хор наше школе, који је извео неколико композиција, а и тројица наших ученика Душан Станковић из 5-2 који је свирао на виолончелу, Алекса Голубовић из 7-2,на гитари је извео две композиције, као и Лука Благојевић из 7-2, који је такође на гитари извео две композиције.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjtoueGF5T-ssHqHqtKSB_v9Y3_30sdcWlJfPv-3wtzHc4vgo_LPrM46JTu_8aMOuj609B4dPte3X592LIdy4ewCjQ-fYzBJtvQypFTmA8qrhXzFTjGYL3NykWEA45nZkAk33URryykgtJL/s1600/IMG_20171226_183701.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="900" data-original-width="1600" height="180" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjtoueGF5T-ssHqHqtKSB_v9Y3_30sdcWlJfPv-3wtzHc4vgo_LPrM46JTu_8aMOuj609B4dPte3X592LIdy4ewCjQ-fYzBJtvQypFTmA8qrhXzFTjGYL3NykWEA45nZkAk33URryykgtJL/s320/IMG_20171226_183701.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhO-IHNR5UZtojMnlAg7v_CQ9GtMOprytMuDgoRslZKnUJ2qfAFR2ivI-28u2zho-sWX_rprs8cydHaXZZPBQf_z-VcEy-gx_b4BCSas0omnTka0pILfacaph8fp1IYfbAWkYxG286T8vXV/s1600/IMG_20171226_183811.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="900" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhO-IHNR5UZtojMnlAg7v_CQ9GtMOprytMuDgoRslZKnUJ2qfAFR2ivI-28u2zho-sWX_rprs8cydHaXZZPBQf_z-VcEy-gx_b4BCSas0omnTka0pILfacaph8fp1IYfbAWkYxG286T8vXV/s320/IMG_20171226_183811.jpg" width="180" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4l_EnuaKKcqAIrmhDjjCz2DYoH5efS17tOmaU8e8JK4v-mz9O6ZO32adEIDZMwA50Kqku5W7yHOURzN7EJHgyFRcGE-ckX4RNt5ODO0zUJwM01gbkYzBwmjjZ9ZKfktaH-ZvVbJcCnoJI/s1600/IMG_20171226_183925.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="900" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4l_EnuaKKcqAIrmhDjjCz2DYoH5efS17tOmaU8e8JK4v-mz9O6ZO32adEIDZMwA50Kqku5W7yHOURzN7EJHgyFRcGE-ckX4RNt5ODO0zUJwM01gbkYzBwmjjZ9ZKfktaH-ZvVbJcCnoJI/s320/IMG_20171226_183925.jpg" width="180" /></a></div>
</div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-36625117435174833792018-01-25T05:17:00.001-08:002018-01-25T05:17:08.055-08:00Читалачки клуб ЧК ,,Деспот"<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Дана 22. децембра почео је са радом Читалачки клуб ,,Деспот" који сад већ броји 24 члана. Наше радионице су прилика да се они који различито мисле друже и разумеју.<br />
<br />
Радионица број 2<br />
<br />
1. Шта не може да стане у кофере, а заувек се носи са собом?<br />
<br />
2. Наведи ситуације у којима се Алексијини родитељи шале са својом децом? Шта мислиш о томе? Каква је ситуација код тебе (НЕ ОГОВАРАЈ СВОЈУ ПОРОДИЦУ, АЛИ ИСКРЕНО КАЖИ ШТА МИСЛИШ)?<br />
<br />
3. Како се удаљеност смањује (Миња и Алексија) ? Које су предности нове школе?<br />
<br />
4. Какав би ти човек био/-ла да те сви воле?<br />
<br />
5. Имају ли казне сврху баш увек? Како би одбранио/-ла Алексију?<br />
<br />
6. Које вредности заступа Алексија? Које су твоје вредности?<br />
<br />
7. Како се понашају Маје у нашој школи? (НИКАКО НЕМОЈ ДА НАВОДИШ ИМЕНА И ПРЕЗИМЕНА, ПИШИ БЕЗ ЉУТЊЕ)<br />
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-71352071725317733572016-11-18T02:35:00.000-08:002016-11-18T04:27:26.211-08:00Радионица ,,Како се пише песма''<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
И ове школске године се у библиотеци,сваког петка од 12 и 30 до 13 и 45, одржава радионица ,,Како се пише песма''.<br />
Забавно је, дођите и ви!<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi7l3HHLEWeKEgzTvjC-bCNc-2y4mnB5dLqhU87w7k06ohWrKI5kxgzhK_jW1gTMe7eB_6LboLWmGe1Y2VtBLRnLzE7ZILW4HSv9BwxARJbmT-e-8Bt7yLYXxOcHUuLOrRKFjksQId7xdVl/s1600/f1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="238" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi7l3HHLEWeKEgzTvjC-bCNc-2y4mnB5dLqhU87w7k06ohWrKI5kxgzhK_jW1gTMe7eB_6LboLWmGe1Y2VtBLRnLzE7ZILW4HSv9BwxARJbmT-e-8Bt7yLYXxOcHUuLOrRKFjksQId7xdVl/s320/f1.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjmz0M8-Zs_61DOS1qyjVun9VtxbP__S_cyrr0BfQU9Pp-TI82ZwalZwUWhP_-c7bP6FzQ-Ce2c5ZVqWjUpk4rPN4asiMEsY5zEFHFrvanBvz3tl_71avAIWY2ITN4tHdVHt7KWaU_AtiJD/s1600/f2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="238" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjmz0M8-Zs_61DOS1qyjVun9VtxbP__S_cyrr0BfQU9Pp-TI82ZwalZwUWhP_-c7bP6FzQ-Ce2c5ZVqWjUpk4rPN4asiMEsY5zEFHFrvanBvz3tl_71avAIWY2ITN4tHdVHt7KWaU_AtiJD/s320/f2.jpg" width="320" /></a></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-91359291079927619382016-11-04T03:08:00.000-07:002016-11-04T03:08:03.996-07:00,,Читам па шта''<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Од школске 2015-2016. године почео је пројекат ,,Читам па шта'', у коме се ученици школа такмиче у читању књига и писању прикза. Ученик наше школе Матија Ненадовић освојио је прво место на градском нивоу за приказ књиге ,,Тата ти си луд'', а награду је примио у Библиотеци ,,Петар Кочић'' у јуну .<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhubYq9jqE0E4j8ddiKIbyPwjZVa4lA_P7QXHA-6C_cXDItxGK44bCW1_mezdQiBO6Ykviw6cpmfa8IACqpaHRWIVKz1u0BFVKXGmTKyihpIBRgx8-m2UIprnNLeNfq_SdoBcJRiq_HSlSl/s1600/Picture1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhubYq9jqE0E4j8ddiKIbyPwjZVa4lA_P7QXHA-6C_cXDItxGK44bCW1_mezdQiBO6Ykviw6cpmfa8IACqpaHRWIVKz1u0BFVKXGmTKyihpIBRgx8-m2UIprnNLeNfq_SdoBcJRiq_HSlSl/s320/Picture1.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-58658297333690104372016-10-21T04:20:00.001-07:002016-10-21T04:20:21.807-07:00<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-39428908277187899602015-08-04T04:56:00.001-07:002015-08-04T04:56:12.692-07:00Beogradsko četvorojevanjđelje, prva štampana knjiga u Beogradu, izložena u Biblioteci grada Beograda<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
U BIBLIOTECI grada Beograda, 4. avgusta, biće izložena najstarija knjiga otisnuta u glavnom gradu: restauriran i konzerviran primerak “Beogradskog četvorojevanđelja”, koji se pojavio istog dana 4. avgusta 1552. godine.</div>
<div class="inlineBanner" style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; float: right; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin: 10px 0px; outline: 0px; padding: 0px;">
</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
U tom trenutku, grad se već više od tri decenije nalazio u sastavu Osmanskog carstva, pod vladavinom Sulejmana Drugog Veličanstvenog i na raskrsnici glavnih kopnenih i rečnih puteva. Pored domaćih Srba u njemu je je bilo i doseljenika iz BiH, Dubrovčana, Turaka, Grka, Jevreja, Jermena i Mađara. U Beograd su donoseći robu stizali i Arapi, Persijanci, Tatari,pa i ostali trgovci sa Istoka.<img alt=" Foto A. Stanković" height="250" src="http://www.novosti.rs/upload/images/2015//07/31n/kul-jevandjelje.jpg" style="background-color: transparent;" width="320" /></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
Prvu beogradsku štampariju osnovao je u svojoj kući (sredinom 16. veka) knez Radiša Dmitrović. On je izlio štamparska slova, ali nije stigao da okonča “Beogradsko četvorojevanđelje”, smrt ga je preduhitrila. Njegov posao nastavio je Trojan Gundulić, stanovnik trgovačke kolonije Dubrovčana u Beogradu. Sticaj okolnosti hteo je da knjigu završi jeromonah Mardarije, iz manastira Mrkšina crkva. Zanimljiv je i podatak da štamparija nije nastala pod okriljem Srpske pravoslavne crkve (Paćka patrijaršija je, inače, obnovljena pet godina kasnije), već u gradu i svetovnoj sredini. Prva knjiga će ostati i jedina nastala u beogradskoj štampariji, jer štampanje će se nastaviti tek tri veka kasnije: sa obnavljanjem srpske državnosti u 19. veku, u Kneževini Srbiji 1831. godine. Koliko je zasad poznato, opstalo je četrdesetak primeraka “Beogradskog jevanđelja” (od kojih se u glavnom gradu se čuva četrnaest), a važno je naglasiti i da je Beograd bio jedini grad na Balkanskom poluostrvu koji je u 16. veku imao štampariju u kojoj su stvarane knjige na srpskoslovenskom jeziku...</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
- Pred poseticima će se naći knjiga koja je zaštićena zakonom kao kulturna baština od izuzetnog značaja i prvi put se izlaže na ovaj način - objašnjava mr Ljubica Ćorović , bibliotekar savetnik (na slici). - Reč je o primerku Grada Beograda koji je konzerviran ove godine, pre toga je bio u Narodnoj biblioteci Srbije. Odlučili smo da je ubuduće izlažemo svake godine na ovaj dan, jer želimo da što veći broj naših sugrađana vidi najstariju knjigu štampanu u Beogradu. Uostalom, štampana knjiga je najspostojanije svedočanstvo. Moderne tehnologije se stalno menjaju i usavršavaju, ali knjiga ostaje.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
Zanimljivo je, po rečima naše sagovornice, što ova knjiga nije samo bogoslužbena već je i svedočanstvo o životu toga doba. Beograd je bio trgovačko i kulturno središte Balkana, jer su se turska osvajanja već pomerila daleko na sever:</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
- O tome svedoči i činjenica da su dubrovački trgovci našli svoj interes da štampaju jednu ovakvu knjigu. Dakle, posredno zaključujemo da je njihov napor bio motivisan uverenjem da će knjiga naići na dobar prijem, odnosno da će imati i materijalnu korist. A to znači da je bilo dovoljno pismenih Srba koji su se služili srpskoslovenskim jezikom - ističe Ćorovićeva.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
Inače, ostali beogradski primerci se nalaze u NBS, Univerzitetskoj biblioteci, Patrijaršiji, Muzeju grada Beograda - ipak, posetiocima će biti dostupan samo primerak u Biblioteci grada Beograda. Kuriozitet je i da je svaki primerak drugačiji:</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
- Naš je karakterističan po crtežima slobodnom rukom, pronađenim pri restauraciji na unutrašnjoj korici knjige. Ne zna se ko je bio vlasnik i čitalac knjige koji je ostavio trag. Svaki primerak je drugačiji. Jer, nisu u svima sačuvane sve strane, različite su beleške na marginama (kao dragocene poruke iz prošlih vekova), a i korice su se razlikovale - bogatije za bogatije kupce... U nekom budućem periodu bi se moglo istraživati ko su bili njihovi vlasnici. Život knjige je posebna avantura: tek kad se protumače rukom pisane beleške, znaće se u čijem su se nalazile posedu. Beleške su skrivene, što znači da su se vlasnici ophodili sa poštovanjem i trudili da se njihovi zapisi ne vide na prvi pogled...</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
SKUPO ŠTAMPANjE</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
Podatak da “Beogradsko četvorojevanđelje” nije nastalo pod okriljem SPC, otkriva da je ona u to vreme (usled materijalnih okolnosti) davala prednost prepisivačkom radu: izlivanje slova i štampanje bilo je skup posao.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
- Osnovna knjiga “Četvorojevanđelja” imala je bogoslužbenu ulogu, ali iz poslednja dva lista pogovora saznajemo i nešto o ove tri ličnosti, pa i vremenu u kome je nastala. Dokaz je da se srpska kultura dugo održavala pod turskom vlašću. Ne zna se u koliko je primeraka knjiga štampana, a zahvaljujući konzervatorskom timu NBS i posebno istoričaru Vladimiru Tomiću, otkrivamo podatke o Beogradu i životu 16. veka.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
Izvor> Novosti: http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:560361-Vekovi-na-marginama, 1.8.2015.</div>
<div style="background-color: white; border: 0px; color: #333333; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 20.7999992370605px; margin-bottom: 1em; outline: 0px; padding: 0px;">
<br /></div>
</div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-49109680685004191852015-07-16T09:00:00.002-07:002015-07-16T09:01:19.659-07:00 A Library for the World's Children - ICDL<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
Данас представљамо Међународну дечију дигиталну библиотеку. Посетите ову страницу током распуста:<br />
<br />
<a href="http://en.childrenslibrary.org/">http://en.childrenslibrary.org/</a><br />
<br />
<a href="http://www.childrenslibrary.org/icdl/SimpleSearchCategory?ilang=English">Read Books</a><br />
<br />
Можете одабрати језик на ком желите да читате књигу притиском на опцију у пољу за језике (Any language). Ево резултата претраге на српском језику:<br />
<br />
<a href="http://www.childrenslibrary.org/icdl/SimpleSearchCategory?ids=&pnum=1&cnum=1&text=&lang=English&ilangcode=en&ilang=English&langid=342">Simple Search</a><br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi9dNFN33RLPxs34P3SoF9lpIIeS-_Lnk4Qll1CQ6ibHA44zV6bnNVxBwu3k99FHNgGuX7G2znU-rvJTm_7xZxr1gdLCQYJ-4cnhYKnylb2FaxZOnkvSo8lmyIq0h-EK-DZ1sfQKoGZnhEa/s1600/%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B3%25D0%25B0.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="384" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi9dNFN33RLPxs34P3SoF9lpIIeS-_Lnk4Qll1CQ6ibHA44zV6bnNVxBwu3k99FHNgGuX7G2znU-rvJTm_7xZxr1gdLCQYJ-4cnhYKnylb2FaxZOnkvSo8lmyIq0h-EK-DZ1sfQKoGZnhEa/s640/%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B3%25D0%25B0.jpg" width="640" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Уживајте и у насловима које можете читати и на неком другом језику. </div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-68689085706764129672015-07-07T00:05:00.002-07:002015-07-07T00:05:58.773-07:00 Тесла дани - Изложба дечјих радова посвећених Николи Тесли<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<span style="background-color: white; color: #141823; font-family: helvetica, arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 18.7600002288818px;">Као и прошле године, Завод за проучавање културног развитка учествује у обележавању рођендана Николе Тесле и манифестацији</span><a class="_58cn" data-ft="{"tn":"*N","type":104}" href="https://www.facebook.com/hashtag/%D1%82%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8" style="background-color: white; color: #3b5998; cursor: pointer; font-family: helvetica, arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 18.7600002288818px; text-decoration: none;">#Тесладани</a><span style="background-color: white; color: #141823; font-family: helvetica, arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 18.7600002288818px;">, која се одржава у оквиру културно туристичке руте Путевима Тесле. Изложба дечјих радова посвећених Николи Тесли и инспирисаних великим научником биће свечано отворена 7. јула и може се погледати до краја месеца!</span><br style="background-color: white; color: #141823; font-family: helvetica, arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 18.7600002288818px;" /><br style="background-color: white; color: #141823; font-family: helvetica, arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 18.7600002288818px;" /><span style="background-color: white; color: #141823; font-family: helvetica, arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 18.7600002288818px;">Ликовна радионица за децу, која се иначе одржава сваке суботе у Заводу за проучавање културног развитка, намењена је деци узраста од 4 до 14 година. У њој се негује дечији ликовни израз, подстиче креативност, развија осећај за лепо, негује сензибилитет сваког детета, али и осећај за тимски рад и пријатељство. Поред редовних активности, Ликовна радионица учествује на сви</span><span class="text_exposed_show" style="background-color: white; color: #141823; display: inline; font-family: helvetica, arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 18.7600002288818px;">м актуелним дечијим изложбама и уметничким манифестацијама на којима деца освајају бројне награде и признања. У протеклој сезони Ликовна радионица је освојила 1. награду на Дечијем октобарском салону (октобар 2014, Музеј примењене уметности). Водитељи радионице су Марко Вукша, академски вајар, и Тамара Недељковић Вукша, дипл.ликовни педагог и академски уметник, а гости предавачи су Валентина Савић, академски сликар керамичар, и Кристина Ристић, академски сликар.<br /><br />Ове године Ликовна радионица се придружује Тесла данима и обележавању рођендана Николе Тесле. Деца су за ту прилику сликала њега и његове експрименте, који це чинити посебан сегмент изложбе.<br /><br />Иначе, рута Путевима Тесле кроз Србију настала је захваљујући мапирању културних потенцијала који могу да се употребе за развој културног туризма, које је још 2011. године покренуо Завод за проучавање културног развитка. Партнери на формирању руте Путевима Тесле били су нам Музеј Николе Тесле, Туристичка организација Србије и Универзитет Сингидунум. Пројекат су подржали Електропривреда Србије и Министарство културе, а велики значај пројекта истакли су Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Сектор за туризам Министарства финансија Републике Србије и Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине.<br /><br />Све то је мотивисало преко 40 институција културе, туристичких организација, привредника, чак шест факултета да оснују Кластер путева културе. Кластер, надовезујући се на истраживања Завода и у сарадњи са Заводом, наставља да развија ове и сличне пројекте као специфичне културно-туристичке производе.<br /><br />Више информација о Тесла данима у Србији можете наћи путем следећих линкова:<br /><a href="http://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fteslaways.rs%2Fnewsarticle%2F244&h=aAQFfkDKK&enc=AZPaGahXe7tU9QaMgBeUwfsr5RkdOqOkUMhFsBNHQt9O0shytdcYdvWrxyOjXLfG3O0&s=1" rel="nofollow nofollow" style="color: #3b5998; cursor: pointer; text-decoration: none;" target="_blank">http://teslaways.rs/<wbr></wbr><span class="word_break" style="display: inline-block;"></span>newsarticle/244</a><br /><a href="http://cluster-culturalroutes.org/sr/tesla-dani-od-5-do-12-jula-2015/" rel="nofollow nofollow" style="color: #3b5998; cursor: pointer; text-decoration: none;" target="_blank">http://<wbr></wbr><span class="word_break" style="display: inline-block;"></span>cluster-culturalroutes.org/<wbr></wbr><span class="word_break" style="display: inline-block;"></span>sr/<wbr></wbr><span class="word_break" style="display: inline-block;"></span>tesla-dani-od-5-do-12-jula-<wbr></wbr><span class="word_break" style="display: inline-block;"></span>2015/</a></span><br />
<br />
<br />
преузето са: https://www.facebook.com/events/1656237971262279/ <br />
7.7.2015.</div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-70841707267877137472015-06-08T10:57:00.005-07:002015-06-08T10:57:28.657-07:00Читалачка значка 2014/15.год.<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Читалачка значка је и ове године привукла старе љубитеље
књиге, али је и неке нове чланове окупила, тј. овогодишње прваке. Драго нам је
да су велика дела књижевности за децу и даље актуелна и да пружају задовољство
и радост читања. Авантуре Леси на путу кући,
Дороти у земљи Оза или увек поучне басне и бајке, успевају да привуку пажњу
наших ученика. Ове креативне разговоре
водила је и ове године сјајна колегиница Татјана Бребановић из Библиотеке града
Београда, која је и прегледала читалачке дневнике. </div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="MsoNormal">
Погледајте фотографије са овог дружења:</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhGNZR4iENgZEEoGr66a85ujky4yiy0ISTGMcTOgR4X9aW-hzoaRI_6XYGO0CYWncU2YllfJC230FTGDAWJtYgk7osCimfFqKlevOv8csMH4tcMRMNsoc_4-bdIPu0-5GsGUF8I5MoSmex7/s1600/DSCN1993.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhGNZR4iENgZEEoGr66a85ujky4yiy0ISTGMcTOgR4X9aW-hzoaRI_6XYGO0CYWncU2YllfJC230FTGDAWJtYgk7osCimfFqKlevOv8csMH4tcMRMNsoc_4-bdIPu0-5GsGUF8I5MoSmex7/s400/DSCN1993.JPG" width="400" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjg-o1Hk4SsDlGLaAJ_4z6ZyHN1KRarcKDcmL98x424ZynkDFe50q66RW3Z2N4qE6vXMq_0bpk9PzrGk1jlXphghN2EG_OeK7ZE1GTJOM6gKR94yP2CoZYTswsvYkPKjJzyHDMSYGxaGYLv/s1600/DSCN1991.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjg-o1Hk4SsDlGLaAJ_4z6ZyHN1KRarcKDcmL98x424ZynkDFe50q66RW3Z2N4qE6vXMq_0bpk9PzrGk1jlXphghN2EG_OeK7ZE1GTJOM6gKR94yP2CoZYTswsvYkPKjJzyHDMSYGxaGYLv/s400/DSCN1991.JPG" width="400" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiPA6HtOHvMRRUpzwG9pklqMagnH1dzTQgkp5WF67EG57PiYwx7errx7VoMB5J-N9H5UyQ59kS6nkgutU-_b9uyPOcdE5bqIM5bYc6Ih0m_d-vkPJLYtzvydwpBt-YMIxDig7ze1gT2JKQQ/s1600/DSCN1992.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiPA6HtOHvMRRUpzwG9pklqMagnH1dzTQgkp5WF67EG57PiYwx7errx7VoMB5J-N9H5UyQ59kS6nkgutU-_b9uyPOcdE5bqIM5bYc6Ih0m_d-vkPJLYtzvydwpBt-YMIxDig7ze1gT2JKQQ/s400/DSCN1992.JPG" width="400" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhwi3ImAHUTO_yZPYadLjlw5YjrPv6ltgNYWWnd3gWAjf39zYNhcg-aKQHIlubXXH3sYeA9BTxX5oVfgOWmm2VaYwiJoMUeM7HcdCP2xEmnldCNgUSN9A29XzePIBBVYOxh-N-__cEI1apA/s1600/DSCN1987.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhwi3ImAHUTO_yZPYadLjlw5YjrPv6ltgNYWWnd3gWAjf39zYNhcg-aKQHIlubXXH3sYeA9BTxX5oVfgOWmm2VaYwiJoMUeM7HcdCP2xEmnldCNgUSN9A29XzePIBBVYOxh-N-__cEI1apA/s400/DSCN1987.JPG" width="400" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhl1ZaIHOzg9SL3hey9cOloCRKSjgtXqCMLRWyNgati7_3c7AiYBm9CWIZ-qj9W07_c3954zie-O8felKGRY6eL0Yebkx3OnRqR_KESIC-RGJ1I4xaHB31uF4huv3QuKgwZD1biv4MwndMl/s1600/DSCN1989.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhl1ZaIHOzg9SL3hey9cOloCRKSjgtXqCMLRWyNgati7_3c7AiYBm9CWIZ-qj9W07_c3954zie-O8felKGRY6eL0Yebkx3OnRqR_KESIC-RGJ1I4xaHB31uF4huv3QuKgwZD1biv4MwndMl/s400/DSCN1989.JPG" width="400" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjiBvgd1n0gWpiy5cPUTVFYFCvZTD2s5jmvXGt_sYoFfU3Dgy_PtENC01xEDqA24RY7r3_pMu5vyfjKhoCuCgODXDMfgZwyZxfMR4Z9BD8SGk7Ar_CnP1XLI5SFom0Ct9GwCJCfcSfQU0o_/s1600/DSCN1990.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjiBvgd1n0gWpiy5cPUTVFYFCvZTD2s5jmvXGt_sYoFfU3Dgy_PtENC01xEDqA24RY7r3_pMu5vyfjKhoCuCgODXDMfgZwyZxfMR4Z9BD8SGk7Ar_CnP1XLI5SFom0Ct9GwCJCfcSfQU0o_/s400/DSCN1990.JPG" width="400" /></a></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-27010948110887451182015-06-01T09:12:00.000-07:002015-06-01T09:35:39.225-07:00РАЗГОВОР О ПРОЧИТАНИМ ДЕЛИМА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕМО ТАКОЂЕ ОБАВИТИ РАЗГОВОР О ПРОЧИТАНИМ ДЕЛИМА У ОКВИРУ ПРОГРАМА "ЧИТАЛАЧКА ЗНАЧКА".<br />
ПРЕДСТАВНИК БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА БИЋЕ ПОНОВО СЈАЈНА КОЛЕГИНИЦА ТАТЈАНА БРЕБАНОВИЋ, КОЈА ЋЕ ВОДИТИ ОВЕ ЗАНИМЉИВЕ ДИСКУСИЈЕ И ДАТИ САВЕТЕ ЗА ЧИТАЊЕ, ПИСАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТОВА.<br />
ВИДИМО СЕ У ПЕТАК, 5.6.2015.ГОД.<br />
<br />
ЕВО МАЛОГ ПОДСЕТНИКА ЗА НАРОДНЕ БАЈКЕ И БАСНЕ:<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/CaCSbfCUbzc/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/CaCSbfCUbzc?feature=player_embedded" width="320"></iframe></div>
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/EwDEMLsf_bg/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/EwDEMLsf_bg?feature=player_embedded" width="320"></iframe></div>
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/xq0YFckIc7U/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/xq0YFckIc7U?feature=player_embedded" width="320"></iframe></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-64249140692839132522015-04-28T08:12:00.001-07:002015-04-28T08:12:28.771-07:00Политикин забавник<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
Погледајте један од најбољих часописа код нас <a href="http://politikin-zabavnik.rs/pz/novibroj">овде</a>. За све од 7 до 107! :) </div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEixSxDnLhRNWFkBwPDupr_0s22cRqnEIhwzC6H2Wdl1xPvMtwBR3hoxMRfDKyass-5gsC1LOmQTexR7bYpEQIhmAQlnHSEUBlJPir4WW6mgGTXedY7_1tAgvC0C9X-327ol765gNVEgNPXY/s1600/logo3.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEixSxDnLhRNWFkBwPDupr_0s22cRqnEIhwzC6H2Wdl1xPvMtwBR3hoxMRfDKyass-5gsC1LOmQTexR7bYpEQIhmAQlnHSEUBlJPir4WW6mgGTXedY7_1tAgvC0C9X-327ol765gNVEgNPXY/s1600/logo3.gif" height="144" width="640" /></a></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
</div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-49991249508810039602015-04-17T02:33:00.000-07:002015-04-17T02:33:16.908-07:00"Читамо и пишемо са Аном Франк" <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif; font-size: 14px; line-height: 19.3199996948242px; margin-bottom: 6px;">
Задовољство нам је да вас обавестимо да је у нашу школу стигла изложба „Читамо и пишемо са Аном Франк“ и да ће трајати до 25. априла 2015.године. Реч је о едукативној радионици која је настала у Кући Ане Франк 2010. године (музеј у Амстердаму) и која је била веома успешна у школама и библиотекама широм Холандије.</div>
<div style="background-color: white; color: #141823; display: inline; font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif; font-size: 14px; line-height: 19.3199996948242px; margin-bottom: 6px; margin-top: 6px;">
Направићемо распоред посета у групама. Хвала на сарадњи!</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEii49_B8oPj8p-x_3hCV3hybMNcYzOxZAjDf-xWV3ywhzOpgklGDbJcDtXNaMeeazwNFtqUXCQPpXZLG4o1WAv5xj7eCLaTQ0Pe73oKzdaxZdyVKJArCi2nh_uUuvQb7CKlevuV6N61WlM4/s1600/DSCN1911.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEii49_B8oPj8p-x_3hCV3hybMNcYzOxZAjDf-xWV3ywhzOpgklGDbJcDtXNaMeeazwNFtqUXCQPpXZLG4o1WAv5xj7eCLaTQ0Pe73oKzdaxZdyVKJArCi2nh_uUuvQb7CKlevuV6N61WlM4/s1600/DSCN1911.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhu99keJFpQNsOoqhl6BRNyx2_pTHJF3vOAURVP9pD_0a2Y-AsIz5qtbWbvO2JvlFONTeYoQ51Iw2fYCwq6vBOf3WpAqa7zUhiuQJr56zpz5qeFb1VzH69CgcPDYgsIE95kUm8Kq99P7a-e/s1600/DSCN1910.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhu99keJFpQNsOoqhl6BRNyx2_pTHJF3vOAURVP9pD_0a2Y-AsIz5qtbWbvO2JvlFONTeYoQ51Iw2fYCwq6vBOf3WpAqa7zUhiuQJr56zpz5qeFb1VzH69CgcPDYgsIE95kUm8Kq99P7a-e/s1600/DSCN1910.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjwjSlHdLFXqq0sSO1b51a9uKGdxisFeBgSJjwFixjbPcOgyNRfNuOBiphH5mSN1NwvBEE2co4IoJCzGjmgf2eeZ6lgOmyddLUz-hQErWUSy9ZF7pq8NWwuHdWfs3Xo_xftyDnW8EhfWSYs/s1600/DSCN1909.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjwjSlHdLFXqq0sSO1b51a9uKGdxisFeBgSJjwFixjbPcOgyNRfNuOBiphH5mSN1NwvBEE2co4IoJCzGjmgf2eeZ6lgOmyddLUz-hQErWUSy9ZF7pq8NWwuHdWfs3Xo_xftyDnW8EhfWSYs/s1600/DSCN1909.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgsboLAkXcfMw-PQCgK5ZUwdTanIVh7BA1Jx3X1Kbw4CzJ5QDnC6T3_JJj-L2nDxTHB1iTsZKeiuZ1lUq0cneNXihlPOFYd0ZWkR9a9GCPbzs248h2tZ8-9wxT6JLOh8fPFi4KznWTA9tHt/s1600/DSCN1908.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgsboLAkXcfMw-PQCgK5ZUwdTanIVh7BA1Jx3X1Kbw4CzJ5QDnC6T3_JJj-L2nDxTHB1iTsZKeiuZ1lUq0cneNXihlPOFYd0ZWkR9a9GCPbzs248h2tZ8-9wxT6JLOh8fPFi4KznWTA9tHt/s1600/DSCN1908.JPG" height="240" width="320" /></a></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-7621585216001533492015-03-27T03:34:00.006-07:002015-03-27T03:34:54.755-07:00Обавештење за учеснике програма Читалачка значка<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Драги љубитељи књига,<br />
<br />
<br />
Молим вас да предате читалачке дневнике, уколико то нисте до сад учинили, до 6.априла 2015. године.<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgKf64hwaFJoapeYCmEvlkTuEsfJ3BJTj9xNLFdgGDAABithz53kzMOm5k7-eJXIL5n9B0AYVhu9xhNZOHOF2FK__f7jm_1t7uB5I1Gira7pPZ-HRTG7LfznetHDP0yBpJXa0WHWMfqMwB4/s1600/hug-club-clip-art-1131.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgKf64hwaFJoapeYCmEvlkTuEsfJ3BJTj9xNLFdgGDAABithz53kzMOm5k7-eJXIL5n9B0AYVhu9xhNZOHOF2FK__f7jm_1t7uB5I1Gira7pPZ-HRTG7LfznetHDP0yBpJXa0WHWMfqMwB4/s1600/hug-club-clip-art-1131.jpg" height="185" width="400" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhS3p1qpO5xyrypA75ijhGcymZdF46qPW64QUDo1uatEu2ejTxPTuvYv3p4uO09Cst1j5xWzW4jM42WEfST4OJebAoe4cm7pucJUA4zCcOQa7AWD1ezuHZzguPo8ikHBGp484C-MOcTa09M/s1600/untitled1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhS3p1qpO5xyrypA75ijhGcymZdF46qPW64QUDo1uatEu2ejTxPTuvYv3p4uO09Cst1j5xWzW4jM42WEfST4OJebAoe4cm7pucJUA4zCcOQa7AWD1ezuHZzguPo8ikHBGp484C-MOcTa09M/s1600/untitled1.jpg" height="237" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-11231476109696310152015-03-26T09:46:00.002-07:002015-03-26T09:46:41.275-07:00<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBxfAn2x9wwm8w2njpJCQ3rOhG5kQOKjF8b21ZRFKOPM_bNWbwtk01uhKX4UVX5SW8srnxx2vaUsYfoZsnCvNI3qp7YK6YF-WoPzl4E8IrXr-cix7nx_mR_grO9dTGiJvjHZo-GTLhyPrQ/s1600/10994877_10153636679067598_2317173908080288909_o.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBxfAn2x9wwm8w2njpJCQ3rOhG5kQOKjF8b21ZRFKOPM_bNWbwtk01uhKX4UVX5SW8srnxx2vaUsYfoZsnCvNI3qp7YK6YF-WoPzl4E8IrXr-cix7nx_mR_grO9dTGiJvjHZo-GTLhyPrQ/s1600/10994877_10153636679067598_2317173908080288909_o.jpg" height="396" width="640" /></a></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-60961823054645848732015-02-27T03:04:00.000-08:002015-02-27T03:04:08.982-08:00НАЦИОНАЛНИ ДАН КЊИГЕ И НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
Народна библиотека је основана 1832. године и најстарија је установа културе у Србији. Настала је као својеврсни депозит књига, затим била библиотека у саставу (Књажевско-типографијска библиотека, Библиотека Попечитељства просвештенија), након тога је окупила више библиотека јавних и државних надлештава и откупила неколико приватних библиотека (Лукијана Мушицког, Јосипа Шлезингера), да би временом израсла у националну библиотеку. </div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
Године 1845. Библиотека је имала 1421 наслов у 2283 свеске и ауторски каталог, који је израдио др Милован Спасић. Кнежевим указом из 1853. године, уведено је звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе. Назив “Народна библиотека” озваничио је Ђура Даничић, који је дефинисао националну концепцију набавне политике и започео израду текуће националне библиографије. Стојан Новаковић био је први законодавац Библиотеке. Његовом заслугом, Законом о штампи из 1870. године, установљен је обавезни примерак , а Библиотека је издвојена из Министарства просвете и црквених послова и отпочела је издавачка делатност. Још неколико закона који се тичу Народне библиотеке, донето је у периоду до 1901. године. То су Закон о Српској краљевској академији наука, који је надзор над радом Библиотеке доделио овој установи, затим Закон о Народној библиотеци, који је дефинисао основне задатке библиотеке, а то су: а) да помаже неговању науке у Србији, б) да олакша ширење народног образовања и в) да води рачуна о српској библиографији. У овом периоду, Библиотека је добила и свој први Правилник о унутрашњем уређењу и раду. </div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
Први светски рат донео је много несреће Библиотеци. У бомбардовању је страдао део фонда, преостали фонд је пресељен на више места у Београду, Нишу и Косовској Митровици. Део фонда доспео и је и до Софије, али је после рата враћен. Нестало је доста грађе, рукописа, књига и новина.</div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
Закон о штампи и нови Закон о Народној библиотеци из 1919. године, доносе Библиотеци статус централне државне библиотеке и право на обавезни примерак са читаве територије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Текућа библиографија Југославије почиње да се израђује 1928. Каталошки листић међународног формата усвојен је у Библиотеци 1938. Часопис Гласник народне библиотеке почиње да излази 1940. године. </div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
Почетком другог светског рата, у бомбардовању Београда, Библиотека је изгорела до темеља. Тада је изгубљен велики део фонда, каталози и инвентари. Обнова фонда почела је још за време рата да би након њега била интензивирана. </div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
Библиотека добија нове, уређене каталоге и то 1947. године Ауторски, а 1948. године Предметни. Године 1953. оснива се Библиотечки центар, који ће прерасти у Одељење за унапређење библиотечке делатности. Библиографско одељење основано је 1960. године са сврхом израде српске ретроспективне библиографије, исте године и Археографско одељење са циљем да описује и региструје јужнословенске ћирилске рукописе, као и да реконстриуше рукописни фонд. У то време настала је и Конзерваторска лабораторија за заштиту библиотечког материјала и научно-експериментална испитивања књиге и папира. </div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
Закон о библиотекама Србије из 1965. године, Народној библиотеци, као централној матичној библиотеци у Србији, додељује посебно место и важне функције. </div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
На дан страдања у бомбардовању, 6. априла 1973. године, Библиотека је свечано отворила врата своје нове зграде, у којој је и данас. Следеће 1974. године, формира се Стручни каталог по УДК, а затим и Централни каталог Србије и Центар за научне информације. Године 1976, Библиотека усваја нова правила за каталогизацију грађе и прелази на нови, међународни стандард за библиографски опис ISBD. Врше се припреме за прелазак на аутоматизовану обраду података. </div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
Године 1987. Библиотека започиње са каталогизацијом публикација пред излазак из штампе, израђујући за монографије каталошки запис у публикацији CIP - Cataloguing In Publication, обухватајући претежан број издања у земљи.Електронски каталог Народне библиотеке Србије формиран је 1989. године. Будући да је обухватао сву ново-прибављену грађу, довео је до обуставе израде лисних каталога 1991. године.</div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
Локалну рачунарску мрежу библиотека је добила 1996. године, када је омогућен и приступ Интернету и израђена прва web презентација.После 2000. године, Библиотека чини значајне кораке, у првом реду у отварању према свету, при чему Центар за међународну сарадњу добија интензивнију и значајнију улогу. Центар за научне информације иницира оснивање Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КОБСОН), који омогућава приступ великим електронским базама часописа са преко 6000 наслова. Покреће се велики број нових пројеката. Један од њих је и оснивање Центра Виртуелне библиотеке Србије (ВБС), који повезује електронске каталоге библиотека у Србији у јединствен узајамни електронски каталог.</div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
<br /></div>
<div style="background-color: white; color: #141823; font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 14px; line-height: 20px;">
<a href="https://www.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fwww.nb.rs%2Fpages%2Farticle.php%3Fid%3D29&h=DAQGXh0JB&s=1" rel="nofollow" style="color: #3b5998; cursor: pointer; text-decoration: none;" target="_blank">https://www.nb.rs/pages/article.php?id=29</a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgV_Jwed5p4EeyBKE2bv0kXraodHpX1sP4r4EIqJTpc_bWlFJVm8fo3ZSbbGRIfDAhxurDnA07JnZXQkNyMeGhUc33s7C8zelbewt1b2zz6761DjT1EmPk56M-XmB6n9W5xazrpRpA4TH1S/s1600/kult-nar-biblioteka.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgV_Jwed5p4EeyBKE2bv0kXraodHpX1sP4r4EIqJTpc_bWlFJVm8fo3ZSbbGRIfDAhxurDnA07JnZXQkNyMeGhUc33s7C8zelbewt1b2zz6761DjT1EmPk56M-XmB6n9W5xazrpRpA4TH1S/s1600/kult-nar-biblioteka.jpg" height="400" width="332" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgWYAkLAq2gmc9X7EpUkgWGwWb50SLTNMS0BFywOhJV2P7w_BQfryITQ0hfL1AEjY3t3es8Vh53bOQWlnkrshYgZweGSSr_hZK7i56EHtSsEXfke7fCLd7dO6xvGHfYJB4rEOSheYvRTXoB/s1600/kul-narodna-biblioteka.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgWYAkLAq2gmc9X7EpUkgWGwWb50SLTNMS0BFywOhJV2P7w_BQfryITQ0hfL1AEjY3t3es8Vh53bOQWlnkrshYgZweGSSr_hZK7i56EHtSsEXfke7fCLd7dO6xvGHfYJB4rEOSheYvRTXoB/s1600/kul-narodna-biblioteka.jpg" height="241" width="400" /></a></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-83202277915227377222015-02-24T14:43:00.003-08:002015-02-24T14:43:47.321-08:00Beograd<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<a href="http://www.boredpanda.com/69-stunning-instagram-pictures-of-belgrade/?fb_action_ids=880673118650365&fb_action_types=og.comments">Фотографије Београда</a><br />
<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgXIgG7qohGhhIQ9IVQ1b4vAGlFYaknDB_Qm3OC1Bl9sPiw2dZBmQbZorHyr3_gAZ6b8OjvPCplwGenbM0NIquBXjpJg5ZPU8aoN6X15fnJhsbzMu0vAaw_hXtkjuU9p7GgWnlJCj57d3Sd/s1600/stunning-instagram-pictures-belgrade-alesandro-simic.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgXIgG7qohGhhIQ9IVQ1b4vAGlFYaknDB_Qm3OC1Bl9sPiw2dZBmQbZorHyr3_gAZ6b8OjvPCplwGenbM0NIquBXjpJg5ZPU8aoN6X15fnJhsbzMu0vAaw_hXtkjuU9p7GgWnlJCj57d3Sd/s1600/stunning-instagram-pictures-belgrade-alesandro-simic.jpg" height="320" width="261" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
http://www.boredpanda.com/69-stunning-instagram-pictures-of-belgrade/?image_id=stunning-instagram-pictures-belgrade-alesandro-simic.jpg (24.2.2015)</div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-7238440133764868202015-02-23T07:44:00.000-08:002015-02-23T07:44:00.639-08:00СРПСКИ ЈЕЗИК, МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="category-info" style="background-color: #f3f4f5; color: #3e4348; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; margin: 10px auto 20px; overflow: auto;">
<div align="center" style="margin-top: 20px;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;"><strong style="margin: 0px auto;">Павле Ивић</strong></span></div>
<div align="center" style="margin-top: 20px;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;"><strong style="margin: 0px auto;">Књижевни језик као инструмент културе и продукт историје народа</strong></span></div>
<div align="center" style="margin-top: 20px;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;"><strong style="margin: 0px auto;">(из књиге Историја српске културе)</strong></span></div>
<div align="center" style="margin-top: 20px;">
<br /></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Језик је основно оруђе културе сваког народа. У њему се одражава појмовни свет којим је овладало неко друштво, али он уједно утиче на могућности даљег развоја културе, олакшавајући комуникацију у неким правцима и отежавајући је у другим релацијама, чиме се развој у знатној мери усмерава. Поближи увид у прошлост српског књижевног језика показује да се не само у речничком фонду језика и његовој синтакси него и у његовој морфологији и гласовима огледају све битне промене у оријентацији српске културе. те се промене тичу димензија као што су клерикална или световна оријентација, источна или западна (са даљим подкатегоријама византијска; руска и немачка; француска; англоамеричка), аристократска (елитистичка) или народњачка.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Језик којим говоре Срби најчешће се у науци назива српскохрватским. Њиме се служе осим Срба и Хрвата и словенски муслимани у Босни и Херцеговини, као и у Санџаку (некада Новопазарском), одн. Старој Рашкој (појас дуж већег дела садашње границе између Србије и Црне Горе), а у прошлости је било и других етничких група које су говориле тим језиком, а нису имале ни српско ни хрватско опредељење. Хрвати називају тај језик хрватским а Срби српским.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;"><strong style="margin: 0px auto;">Средњевековне прилике</strong></span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Српскохрватски језик припада словенској групи, једној од три највеће гране индоевропске језичке породице, уз романску и германску. Словенски језици су узајамно знатно разумљивији од романских или германских. У раном средњем веку разлике међу словенским језицима биле су релативно незнатне, вероватно мање од оних између данашњих немачких дијалеката у Швајцарској. У седмој деценији 9. века два учена Византинца из Солуна, браћа Константин (доцније у калуђерству Ћирило) и Методије, који су одлично познавали словенски говор околине свога града, превели су, по наредби византијског цара Михајла, најважније хришћанске верске књиге на словенски. До краја десетог века језик тих превода постао је богослужбени и књижевни језик већине Словена, у простору од Јадранског и Егејског мора до севера Русије. Основни корпус апстрактних термина, верских, филозофских и психолошких, у који су се биле улиле тековине развоја грчке мисли током античког периода и раног средњег века, добио је тако једним потезом адекватне словенске преводе. Тако су и Словени овладали појмовним арсеналом који је много раније латински преузео из грчког, а касније западноевропски језици из латинског.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Старословенски језик творевина солунске браће, ушао је тако у породицу великих сакралних и књижевних језика хришћанске Европе, напоредо са грчким и латинским. Ван хришћанског света сличну су улогу играли хебрејски, класични арапски и санскрит.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Константин (који је пред смрт, примајући монашки чин променио име у Ћирило) и Методије измислили су и посебан алфабет којим су исписали своје преводе. Тај алфабет, познат данас под именом глагољице, садржао је близу четрдесет слова. Тадашњи гласовни инвентар словенских језика био је далеко богатији од онога у грчком, а глагољица је за све те гласове имала различита слова. Ускоро је глагољица код православних Словена замењена азбуком која је касније прозвана ћирилицом. Она је уствари тадашње грчко унцијално писмо допуњено са четрнаест посебних слова за словенске гласове којих није било у грчком. Тиме је створен инструмент културе далеко подеснији од латинице, која је настала адаптацијом грчког алфабета за латински језик још у античко доба, али су јој недостајала слова за посебне гласове каснијих европских језика, што је писменост тих народа оптеретила многим проблемима, колебањима и недоследностима. Излаз се најчешће тражио у томе да се један глас обележава групом од два или три слова. Тако се познати шуштави консонант у енглеском означава са сх, у француском са цх, у италијанском са сц, или сци, у немачком са сцх, у шведском са сј, у пољском са сз итд., док ћирилица има <em style="margin: 0px auto;">једно </em>слово за тај глас, и то <em style="margin: 0px auto;">исто </em>свугде где се та азбука употребљава.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;"><strong style="margin: 0px auto;">Црквенословенски и народни језик</strong></span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Заједнички црквени језик и заједничка азбука у Бугара, Срба и Руса омогућили су лако прелажење књижевних и учених дела из једне средине у другу, тако да се у знатној мери може може говорити о заједничкој књижевности. Током времена језици тих народа развијали су се дивергентно, али је језик богослужења и књижевности остајао у основи исти. Додуше, појавиле су се и у њему извесне разлике и у изговору, као у средњевековном латинском у западноевропским земљама, али су се код Словена те разлике одразиле и у писању. Замена извесних вокала другима у живом говору била је праћена одговарајућом заменом словних знакова. Будући да саме гласовне промене нису биле свуда једнаке то је створило неколико тзв. редакција црквенословенског (сада више не старословенског) језика - руску, бугарску, српску. Тим интервенцијама малог домета није оштећена узајамна разумљивост текстова нити је умањена огромна предност пространог културног тржишта.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Заједнички књижевни језик Срба, Бугара и Руса учвршћивао је припадност свих тих народа православном културном кругу, увек отвореном према грчком утицају. С грчког се преводило много, а једном настали преводи, исто као и оригинална дела словенских аутора, циркулисали су по целом православном словенском свету. Међу главним преводилачким радионицама налазили су се словенски манастири на Светој Гори од којих је српски, Хиландар, био задужбина Стефана Немање, родоначелника најзначајније српске средњевековне династије. То је превођење обогаћивало српскословенски књижевни језик, у који су улазили неологизми сковани по моделу грчких речи, махом оних апстрактног значења. Словенски аутори и сами су развили, и широко практиковали, умеће да стварају такве речи. Изражајни потенцијал црквенословенског језика стално је растао и достигао је веома висок ниво у области религијских и апстрактних тема. Био је изванредно оспособљен за свечано изражавање, за реторске фигуре и стилске арабеске, у складу са тадашњом византијском поетиком. Позајмљеница је у том језику било врло мало. Преводиоци и аутори, очигледно поштујући идеал чистоте језика, по правилу нису преузимали грчке речи него су их замењивали преведеницама.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">За разлику од латинског, црквенословенски језик није био сасвим неразумљив онима који га нису посебно учили. Одступања српског, руског и бугарског народног језика од црквенословенског расла су током времена али су у средњем веку само у ограниченој мери смањивала разумљивост. Та чињеница није била само предност. Она је допринела да закасни појава књижевности на домаћем језику, која је знатно раније и с неодољивом снагом пробила себи пут у земљама где је сакрални језик био латински.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Ипак, постоји домен у којем је народни језик био широко заступљен и у средњевековној писмености у српским земљама. То су повеље владара и магната и други световни правни документи, такви као законици. Сврха тих списа захтевала је да они буду савршено јасни свакоме, како би се избегли несигурност и спорови око тумачења. Уз то су ти текстови били пуни појединости из животне свакидашњице које се нису могле добро исказати црквеним језиком, сиромашним управо у тој значењској области. Правни текстови откривају изненађујуће разуђену терминологију правног, друштвеног и привредног живота. Области у којима су доминирале речи домаћег порекла и оне у којима су преовлађивале позајмљенице биле су јасно разграничене. Правни изрази, укључујући терминологију феудалног друштвеног устројства, били су по правилу словенски, наслеђени из давнина или настали на српском тлу. Позајмљенице из грчког господариле су у терминологији црквеног живота, контрастирајући тако с терминологијом саме религије, доследно словенском. У привредном домену било је, осим грчких речи, и доста романских, нарочито међу називима мера и монетарних јединица. Изразит је и контраст између трговине, чији је интернационални карактер видљив и у терминологији, и пољопривреде, у којој осим домаћих готово и није било других речи. У рударству, којим су се у оно време бавили насељени Немци, тзв. Саси, преовлађивали су немачки изрази.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">У многим повељама, нарочито у даровницама манастирима, налазимо уводне одељке исписане црквеним језиком, у којима се бираним речима излаже и мотивише ктиторова интенција да учини богоугодно дело. О Богу сте могли говорити, и Богу сте се смели обраћати, само посвећеним црквеним језиком. Профани језик био је прихватљив само када је реч о профаним темама. У ствари употреба оба језика у истом тексту показује да се они нису сматрали различитим језицима, већ функционалним варијантама истог језика. Често се догађало и да се реч или облик из црквеног језика унесе у контекст народног језика.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Око 1400. године правописна норма у српским књигама знатно је измењена у тежњи да се архаизира и приближи грчким узорима. Иза тог наговештаја хуманизма ипак није дошло до ширег усвајања тог покрета; путеве к њему ускоро је пресекла турска инвазија.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Све до 15. века једини друштвени слој са ширим образовањем било је свештенство. У његовим рукама налазила се не само религијска књижевност него и ерудиција, Чланови клера су се у свакодневној богослужбеној пракси служили црквеним језиком и били су једини који су потпуно и неусиљено владали тим језиком. То је учвршћивало њихову надмоћ на пољу културе и њихов снажан утицај у друштву уопште. Кад је реч о књижевном језику, основну оријентацију код Срба у средњем веку давала је црква.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Па ипак, у том раздобљу се јавила и књижевност на народном језику. То су били преводи витешких романа, намењени забави феудалаца. Таква је лектира била привлачнија за своје читаоце ако је изложена на језику који ће они разумети без напора. Од 15. века романима се придружују и летописи, историјски списи лаичке садржине. Најзад, народни језик је без сумње био изражајни медиј усмене књижевности, за коју имамо доказа да је у средњем веку цветала иако не располажемо записаним текстовима.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Османлијска инвазија није изменила затечене односе у књижевном језику. Сачувале су се и напоредност црквеног и народног језика, и претежна улога црквеног. Карактеристично је да је у српским штампаним књигама из 15, 16. и 17. века заступљен једино црквенословенски језички израз. У ствари, турска владавина је конзервирала средњовековно стање. Уколико је и било промена, оне су ишле у корист црквеног језика, што одговара приликама у српском друштву. Пошто је уништено политичко вођство српског народа, црквени поглавари остали су једини његови вођи.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Промена је настала у другој четвртини 18. века, и то прво међу Србима на земљишту Хабзбуршког царства, које је крајем 17. и почетком 18. века преотело до Турске највећи део подручја средњовековне Угарске, и затекло ту и бројно српско становништво, укључујући и управо приспеле избеглице из земаља које су остале под Турском.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;"><strong style="margin: 0px auto;">Руски утицај</strong></span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Аустријске власти обилато су искоришћавале Србе као војнике, али су истовремено вршиле притисак на њих да приме црквену унију с Римом. Том притиску одупирала се црквена хијерархија, која је и у Аустрији остала једино вођство Срба толерисано од државе. Православну цркву је на мучан начин спутавао недостатак црквених књига неопходних за богослужење и за верско образовање свештенства. Аустријске власти намерно нису допуштале штампање српских књига, што се показало као тешка грешка. У улози заштитнице православља појавила се Русија. За потребе српске цркве увожене су, често тајним каналима, црквене књиге из Русије, с којима је дошла и руска редакција црквенословенског језика. Од године 1726. почели су долазити, на иницијативу српских митрополита, руски учитељи, који су, природно, учили младе српске клерике оној верзији црквеног језика коју су сами познавали. Убрзо је руска редакција тог језика и званично постала језик српске цркве, истискујући традиционалну српску редакцију. Промена у језику одговарала је промењеној културној политици: и даље је у српској култури главну реч водила српска црква, али сад с изразитом оријентацијом к Русији. Нови језик је произашао из те оријентације, а уједно је био и главно оруђе њеног спровођења.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Независно од интенција српских црквених власти, у дугој половини 17. века из Русије су се почели преносити и други садржаји осим верских. Русија, која је од времена Петра Великог била отворена према западноевропској култури, постала је посредник преко којега је та култура продирала у средину српског грађанског друштва, насталог током 18. века у хабсбуршким земљама. То је омогућило одступања од норме црквенословенског језика. С једне стране, приликом адаптације руских текстова за српске потребе остајале су неизмењене многе руске речи којих није било у црквенословенском. Чак су и поједини српски аутори почели писати тадашњим руским књижевним језиком, намењујући своја дела и српским и руским читаоцима. Раширило се и схватање о заједничком "славенском" књижевном језику, који би обезбеђивао веома пространо културно тржиште.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;"><strong style="margin: 0px auto;">Кретање ка народном језику</strong></span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Ипак, показало се да су то илузије. И црквенословенски и руски језик били су сувише удаљени од живог српског говора; шири слојеви публике слабо су разумевали текстове написане тим језицима. Развој је незадрживо кренуо у правцу приближавања књижевног језика народном. Године 1768. Захарије Орфелин прокламативно је увео у српски књижевни језик мешавину црквенословенског и народног језика, у којој је увек било места и за специфичне руске речи. Тај језик, касније назван славеносрпским, сједињавао је у себи изражајне могућности двају или чак трију језика, али је био оптерећен двема тешким слабостима, које су се показале фаталним за његов опстанак. Од нормалних књижевних језика он се разликовао тиме што је био хаотичан. Уместо граматичких правила царовала је произвољност; субјективном нахођењу аутора било је препуштено да изабере српски, црквенословенски или руски облик. Таквом изражајном инструменту недостаје у исти мах интелектуална прецизност и естетска префињеност. Уједно, тај је језик патио од тога што га је велики део публике недовољно разумео. Многе речи биле су Србима непознате, а знатан је и број речи чије се значења у црквенословенском и руском разликује од оних у српском. Уз то црквени језик није имао лексички фонд за реалност свакодневног живота у оновременој средњоевропској цивилизацији, а руски се у српској средини нигде није могао чути, нити се учио у школама. Са слабљењем притиска за прихватањем црквене уније нестало је разлога за зазирање од културе европских неправославних народа, а напоредо с јачањем грађанског сталежа постепено се лаицизирало српско друштво на подручју Аустрије, а за њим и његова култура. Наместо далеке и слабо познате Русије улогу узора све више је преузимала Европа, пре свега земље немачког језика, утолико пре што је то био доминантан језик у Хабсбуршкој монархији, без којег се није могло напредовати ни у војној ни у чиновничкој каријери, ни у трговини ни у занату. Удео народне компоненте у славеносрпском књижевном језику стално је растао.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Године 1783, Доситеј Обрадовић, централна фигура српске књижевности 18. века, изашао је с новим језичким програмом. Надахнут идејама европске просвећености, он је књижевном језику пришао утилитаристички. Тај је језик морао бити безусловно разумљив читаоцу, чак и женама, које је тадашње школовање заобилазило. Залажући се, у теорији и пракси, за народни језик у књижевности, он је оставио нетакнуте оне црквенословенске и руске речи, махом апстрактних значења, које нису имале еквивалента у народном језику Срба. Његови следбеници наставили су правцем који је он означио. Почетком 19. века у српској књижевности остала су практично само два језичка израза: славеносрпска мешавина и народни језик какав је увео Обрадовић. Руски књижевни језик више није био у употреби код српских писаца, а црквенословенски је постао веома редак ван богословских и богослужбених књига. У складу с променама у српском друштву и култури, српски књижевни језик поново је доживео преображај. Његов лик више није одређивала црква, него грађанство, а основна оријентација сада је била ка другим деловима Европе, а не к Русији.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;"><strong style="margin: 0px auto;">Реформа Вука Караџића</strong></span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Године 1814. у књижевнојезичку арену улази необично даровит и уз то смели и борбени самоук, сељачки син Вук Караџић, који је прешао у Аустрију као избеглица из Србије после слома Првог српског устанка. Он је у себи носио неугасли дух тог устанка заједно с богатом фолклорном традицијом српског сељаштва. За Караџићев даљи животни пут одлучан је био сусрет с великим бечким славистом, Словенцем Јернејем Копитаром, понесеним романтичарским одушевљењем за аутентични народни дух, отеловљен у чистом народном језику и у фолклору. По Копитаровом наговору Караџић је приступио објављивању народних умотворина и обради језичког материјала. Његов <em style="margin: 0px auto;">Српски рјечник</em> с граматиком из 1818. ударио је темељ новом типу књижевног језика, чије је полазиште сељачки говор, а не градски. У својим каснијим радовима Караџић је одредио нов став према црквенословенском језичком наслеђу. Оно се смело задржати само у најнужнијој мери, и то стриктно прилагођено гласовној и обличкој структури српског језика. Караџић је коренито реформисао и српску азбуку избацујући из употребе сва она затечена ћирилска слова која у српском народном говору нису одговарала неком посебном звуку. Увео је правопис у којем написана реч прецизно одсликава изговорену, по начелу "један глас, једно слово".</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;"><strong style="margin: 0px auto;">Екавица и ијекавица</strong></span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Отпор Караџићевој реформи био је врло јак. Конзервативни црквени поглавари бранили су православно наслеђе оличено у црквенословенским речима и традиционалним ћириличким словима, а већина књижевника и велики део грађанства "отменост" којом се дотадашња пракса издизала над говорним навикама простог народа. И дијалекат којим је Караџић писао изазвао је оштра реаговања. У дотадашњој књижевности доминирао је екавски новоштокавски дијалекат североисточних крајева, у којима су се налазила најважнија културна, политичка и привредна средишта оновременог Српства: цела Војводина и највећи део дотад ослобођене Србије, док је Караџић писао својим родним ијекавским говором, раширеним у западној Србији, у Босни и Херцеговини, у Црној Гори и међу Србима у Хрватској, Славонији и Далмацији.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Испочетка је изгледало да Караџићеве реформе не могу успети. Ипак, он је стекао велики углед у иностранству, па и међу Србима, највише захваљујући збиркама српских народних песама које је сабрао и објавио. У домовини је у четрдесетим годинама 19. века он постао идол романтичарске омладине, која је у народној поезији налазила инспирацију за своје ватрено родољубље. Противљење конзервативаца било је за младе само разлог више да се одушеве пркосним новатором Караџићем. Утицај свештенства у српском друштву и даље је опада, а на тлу Аустрије напредак просвете ширио је круг заинтересованих за демократизацију културе. У сазвучју с духом Караџићевог борења био је и народњачки менталитет, који је давао тон у новој српској држави, створеној устанцима сељачких маса против Турака 1804. и 1815. године. И најзад, Караџићева азбука и његов правопис били су очигледно надмоћни над затеченом баштином (и данас Караџићев графијски систем спада међу најадекватније у свету). Почетком шездесетих година његова реформа преовладала је у пракси, а 1868. влада у Србији укинула је последње ограничење употребе његовог типа ћирилице.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Победа Караџићеве реформе значила је доследну секуларизацију књижевног језика и његову потпуну демократизацију отварањем према језику села. Језик је стао на чисто српску основицу, еманципујући се од историјске повезаности с другим православним Словенима. Све се то одлично уклапало у општу културну оријентацију Срба у оно време.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Природно је што је у књижевном језику Срба остало много мање црквенословенског наслеђа него код Руса или Бугара. Српске земље су не само западније смештене него је и њихов велики део припадао претежно католичкој Аустрији.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">У једном погледу Караџићева победа остала је непотпуна. Србија и Војводина, са чврсто укорењеном књижевном традицијом, нису се показале спремне да екавски лик свог књижевног језика замене ијекавским, док је у ијекавским областима Караџићев књижевни језик прихваћен без измене. Уз то је Караџић, доследно веран фонетском начелу, искључио из употребе ћирилско слово за онај стари словенски вокал чији је различити развој по дијалектима створио контраст између екавског и ијекавског изговора у новоштокавском дијалекту. Тиме је онемогућено да се устали јединствен графички лик за српски књижевни језик, без обзира на постојање двају различитих изговора. Тако су створене и до данас коегзистирају две верзије српскога књижевног језика, што се показивало као извор проблема, културних и политичких. Део тих проблема произашао је из чињенице да су Хрвати у 19. веку прихватили, додуше постепено, у етапама, Караџићев ијекавски говор као темељ свога књижевног језика, иако је тим идиомом говорио веома мали део Хрвата. Овим потезом постигнуто је књижевнојезичко уједињење Хрвата, који су се дотада служили регионалним књижевним језицима. Уједно је омогућено да хрватско национално опредељење продре у пределе који су дотад имали само регионалну свест, а по језику су били неупоредиво ближи Караџићевом српском говору него хрватском кајкавском наречју, које је до 30-их година 19. века имало статус књижевног језика у Загребу.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Оваква хрватска језичка политика, често праћена изјавама о језичком, па и етничком јединству Хрвата и Срба, створила је нову констелацију у српскохрватском језичком простору: ијекавска верзија караџићевског књижевног језика учврстила се крајем 19. столећа код Хрвата, захвативши и пре тога босанскохерцеговачке муслимане и Србе у западним крајевима, укључујући ту и Црну Гору, смештену на југозападу, а екавска верзија у Србији с Војводином, која је до 1918. улазила у састав Угарске.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;"><strong style="margin: 0px auto;">Модерни књижевни језик</strong></span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Одбацујући на непотребно ригорозан начин црквенословенско наслеђе, па и понеке касније уведене обрте који су чинили гипкијом реченицу писаца у раздобљу које је претходило, српски књижевни језик је у извесним појединостима учинио кораке уназад. Добитак који је донела победа Караџићевих идеја био је ипак много већи. Рашчишћен је терен за спонтан, неусиљен развој књижевног језика. Од тада тај развој тече у правој линији, простим ширењем поља изражајних могућности, без модификација или напуштања онога што се већ налази у језику. Лексика се богати творбом нових речи, махом од домаћих, словенских корена, развијањем нових нијанси значења постојећих лексема, али и широким прихватањем позајмљеница. Оријентација српског књижевног језика претежно је космополитска, као на пример руског и пољског или енглеског, а за разлику од неких других словенских и несловенских језика, у којима преовлађују пуристичка настојања. И главна разлика између српске и хрватске варијанте књижевног језика тиче се веће спремности Срба да прихвате страну реч, насупрот склоности Хрвата да је преведу кованицом. Главнину страних речи усвојених у 19. и 20. веку чиниле су оне интернационалне, изведене из грчких и латинских корена, често тек у новије време. Структурална сличност српског језика са два велика класична језика омогућава да се такве речи сразмерно лако уклопе у језик. Осим тога, у првим деценијама 20. века примљено је много француских речи, док међу онима усвојеним после Другог светског рата доминирају енглеске.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">Ширење изражајних могућности књижевног језика ишло је напоредо с појавом и разгранавањем разноврсних нових професија и с напретком привреде, науке и технике. Увођење сваког новог појма уносило је и реч која је означавала тај појам. Тај је процес ишао природно, углавном неометан неким политичким обзирима или пуризмом филолога. Пред крај 19. века јавио се, прво у есејистичкој прози, тзв. београдски стил, чији су протагонисти били писци широке културе, одлични зналци многих језика и светске књижевности. Они су дефинитивно унели урбани дух у књижевни језик, овога пута удружен са спонтаношћу и елегантном лакоћом изражавања. Српска реченица под пером тих људи стекла је нову гипкост, у знатној мери под утицајем француских узора. Правцем који су они означили ишло се и даље. Каснији развој је доносио и све већу стилску диверсификацију. Разиграна машта појединих писаца водила их је у експерименте, не само литерарне већ и језичке, док су други неговали сажет, прецизан израз у којем је све било функционално и ништа излишно.</span></div>
<div style="margin-top: 20px; text-align: justify;">
<span style="font-size: 14px; margin: 0px auto;">У југословенској држави, створеној 1918. године, изменио се однос Срба и Хрвата према заједничком књижевном језику. У 19. веку Хрвати су били ти који су форсирали идеју јединства, језичког као и другог, а кад је уједињење остварено, показало се да им је оно било потребно ради решења њихових тада актуелних проблема, и да њихов крајњи циљ није изградња и учвршћивање заједничке државе, него издвајање из Југославије. У складу с тим, хрватски лингвисти почели су да негују разлике, а не више сличности. Срби, који су идеју о јединству о јединству били озбиљно схватили, дочекивали су овакав став са чуђењем. Поборници сецесије, који су управо међу хрватским језичким стручњацима имали јака упоришта, оснажени нарочито после Декларације о називу и положају хрватског књижевног језика (1967), приказивали су хрватској публици залагање за заједништво као српски унитаристички притисак. Проглашен је хрватски књижевни језик као посебан ентитет, а расправе око тога послужиле су за психолошку припрему политичког одвајања. Масовно су коване нове речи како би се хрватски књижевни језик што више разликовао од српског. На српској страни таквог понашања није било. Српски лингвисти руководили су се свешћу да језичко заједништво значи шире културно тржиште и богатију културу, и осим тога да се мењањем језичке норме и уношењем мноштва нових речи уноси забуна у публику чије се језичке навике искорењују и замењују другима. Тиме је развој књижевног језика код Срба сачуван од екстремизма и штетних заокрета. Политички и ратни догађаји 1991. и 1992. године раскинули су државно јединство на подручју српскохрватског језика. Хрватску је запљуснуо нов талас вештачког стварања језичких разлика према Србима, најјачи после оног у доба усташке тзв. Независне Државе Хрватске под нацистичким окриљем 1941-1945. Ипак, на српској страни сличних промена у језику није било а постојећа атмосфера у српској јавности даје повод за уверење да их неће ни бити. С друге стране, код Срба у западним крајевима, пре свега оних у Републици Српској (на територији бивше Босне и Херцеговине), на делу је јака тенденција да се учврсти културно јединство Срба, што значи да се смањи ионако невелике разлике у књижевном језику између тамошњих Срба и оних у Србији.</span></div>
</div>
<div class="content" style="background-color: #f3f4f5; color: #3e4348; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px; margin: 0px auto;">
</div>
<span style="background-color: #f3f4f5; color: #3e4348; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px;">- See more at: http://isj-sanu.rs/index.php?route=product/category&path=20#sthash.lIs3JDkK.dpuf</span><br />
<span style="background-color: #f3f4f5; color: #3e4348; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px;"><br /></span>
<span style="background-color: #f3f4f5; font-size: 13px;"><span style="color: #3e4348; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif;">http://isj-sanu.rs/index.php?route=product/category&path=20 (23.2.2015.)</span></span><br />
<span style="background-color: #f3f4f5; color: #3e4348; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px;"><br /></span>
<span style="background-color: #f3f4f5; color: #3e4348; font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 13px;"><br /></span></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-43406773695113908142015-02-18T13:39:00.002-08:002015-03-26T09:54:12.746-07:00Како књиге утичу на нас!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Уживајте и дружите се са књигама!</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgLZk9NAOLvX9JJlmf-seRyg15dqqQd_VwjTdE5xDqI5VnH_glGU3jb9NwnaFtzMkvp5E4AXwekokZ90oWci_fzYRes5vxcAoYaW3ZpisBB2-qSnaeHjuPZnuLnMHtBNxjeZ1VgOTtypfSa/s1600/1503978_563326310426679_40430393_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgLZk9NAOLvX9JJlmf-seRyg15dqqQd_VwjTdE5xDqI5VnH_glGU3jb9NwnaFtzMkvp5E4AXwekokZ90oWci_fzYRes5vxcAoYaW3ZpisBB2-qSnaeHjuPZnuLnMHtBNxjeZ1VgOTtypfSa/s1600/1503978_563326310426679_40430393_n.jpg" height="640" width="328" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhWpTAfOQ3B8MXSv3hneeWnkHgeVP8K4zy4G8ocq7AwjTEHXCUct3aDuY2nTt0v7EN6BJujxDEygZ_f0oJ_TmxO34vBY-K8NIny08GovQ2NNLVeCOdlryFpgZYVAGKIsjcRX5blqJZxtRQB/s1600/1234061_297861177022969_903114687_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhWpTAfOQ3B8MXSv3hneeWnkHgeVP8K4zy4G8ocq7AwjTEHXCUct3aDuY2nTt0v7EN6BJujxDEygZ_f0oJ_TmxO34vBY-K8NIny08GovQ2NNLVeCOdlryFpgZYVAGKIsjcRX5blqJZxtRQB/s1600/1234061_297861177022969_903114687_n.jpg" height="400" width="281" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg8AMRrp80VkDKOdhwXsBMiImGkcMcU1gP9jr6V_Xm8W0KYxtA0YPa16ESgKqL-EuOhHOkRNiCdnCpsdlCESA-ye0FvdEnSDCxWnRDrNZLhvHPX0Szt73lAs5hmxaGT-k1k28CkeTzhvS0J/s1600/1544977_763459173746724_2700330404116584995_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg8AMRrp80VkDKOdhwXsBMiImGkcMcU1gP9jr6V_Xm8W0KYxtA0YPa16ESgKqL-EuOhHOkRNiCdnCpsdlCESA-ye0FvdEnSDCxWnRDrNZLhvHPX0Szt73lAs5hmxaGT-k1k28CkeTzhvS0J/s1600/1544977_763459173746724_2700330404116584995_n.jpg" height="328" width="400" /></a></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-89007184164653099862015-02-18T03:08:00.000-08:002015-02-18T03:08:39.653-08:00ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН БЕЗБЕДНОГ ИНТЕРНЕТА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiI5qcqJRWWg-__eTnMZVJVlgoilxyEHAhqW-e-Md4XS2r7g_vE65CRdPzIQyKj3Xe-R10ZGykm9Ke6Kn5afZOuTNAcxx0HXFKum4dMoHnGa7J22aipfRxpwi-Y1EUGrNxYYfGQXxD77WFe/s1600/image_gallery.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiI5qcqJRWWg-__eTnMZVJVlgoilxyEHAhqW-e-Md4XS2r7g_vE65CRdPzIQyKj3Xe-R10ZGykm9Ke6Kn5afZOuTNAcxx0HXFKum4dMoHnGa7J22aipfRxpwi-Y1EUGrNxYYfGQXxD77WFe/s1600/image_gallery.jpg" height="180" width="320" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
ВРШЊАЧКИ ТИМ ЈЕ ОБЕЛЕЖИО ОВАЈ ДАН ТАКО ШТО ЈЕ ПОСВЕТИО САСТАНАК ОВОЈ ВАЖНОЈ ТЕМИ.<br />
КОЛИКО ЈЕ БИТНА НАША БЕЗБЕДНОСТ ГОВОРИЛЕ СУ НАСТАВНИЦЕ: ЉИЉАНА ТОШИЋ, ЛИДИЈА ВЕЛИЧКОВИЋ И СУЗАНА ЂОРЂЕВИЋ.<br />
ПОСТОЈЕ ЈЕДНОСТАВНА ПРАВИЛА КОЈА ВАС МОГУ ЗАШТИТИТИ ОД НЕПОЖЕЉНИХ САДРЖАЈА ПРЕКО ИНТЕРНЕТА, А НАЈВАЖНИЈЕ ОД СВИХ ЈЕ ДА СА НЕКОМ ОДРАСЛОМ ОСОБОМ (РОДИТЕЉИ, НАСТАВНИЦИ) ПОДЕЛИТЕ ДИЛЕМЕ СА КОЈИМ А СЕ СУОЧАВАТЕ ИЛИ ДА ЈЕДНОСТАВНО ПОТРАЖИТЕ САВЕТ.<br />
<br />
КОРИСНА АДРЕСА ЈЕ: <a href="http://kliknibezbedno.rs/sr/naslovna.1.1.html">КЛИКНИ БЕЗБЕДНО</a><br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-33242066621323168412014-12-31T11:02:00.001-08:002014-12-31T11:03:03.901-08:00Срећна Нова година!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Све најбоље, а највише здравља у Новој 2015.години!</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgOeNW8HRD7HkQkKGyvxaXCJkdGgYhUtd0brsqjuVt4Zfm2awoXJgwmQZa4FP1psvi7soua9VVG6-zdZUu8sUVmNW0xZ6naDyuStp8VdvM1Oexmt0lf00wIHoc194P4FXjECIkIjTo1TBqs/s1600/Happy-new-year-fb-cover-images.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgOeNW8HRD7HkQkKGyvxaXCJkdGgYhUtd0brsqjuVt4Zfm2awoXJgwmQZa4FP1psvi7soua9VVG6-zdZUu8sUVmNW0xZ6naDyuStp8VdvM1Oexmt0lf00wIHoc194P4FXjECIkIjTo1TBqs/s1600/Happy-new-year-fb-cover-images.jpg" height="219" width="640" /></a></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-7248546538428263712014-12-25T07:18:00.001-08:002014-12-25T07:18:48.557-08:00Srpski jezik i knjizevnost: Ne zaboravi biti srećan Pablo Neruda<a href="http://nastavniksrpskogjezika.blogspot.com/2014/04/ne-zaboravi-biti-srecan.html?spref=bl">Srpski jezik i knjizevnost: Ne zaboravi biti srećan Pablo Neruda</a>: http://adf.ly/jXvPB Pablo NerudaUnknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-83590027122682453922014-12-17T01:32:00.003-08:002014-12-17T01:32:54.223-08:00Александар Пушкин<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Пушкинова бајка о Рибару и рибици је урађена и као анимирани филм. Подсетимо, питању је лектира за други разред. Уживајте!<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<iframe allowfullscreen='allowfullscreen' webkitallowfullscreen='webkitallowfullscreen' mozallowfullscreen='mozallowfullscreen' width='320' height='266' src='https://www.youtube.com/embed/nE-ERzdgHvo?feature=player_embedded' frameborder='0'></iframe></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-51498740491873065952014-12-08T13:50:00.000-08:002014-12-08T13:55:22.906-08:00Гостовање Амбасаде Јапана<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<br />
<h4 style="text-align: left;">
Представници Амбасаде Јапана били су гости наше школе у петак, 5.12.2014.год. Том приликом поздравили су их ученици који похађају секцију јапанског језика и културе и парламента школе. Гости су нам поклонили књиге на јапанском и приручнике за израду оригамија и кимона и најавили будућу сарадњу. Погледајте како је изгледао овај <a href="http://despotos.edu.rs/svevesti.aspx?parentid=67">сусрет</a> и како је о овом догађају <a href="http://www.yu.emb-japan.go.jp/srpski_verzija/primopredaja_knjige_o_japanu.html">извештавано</a>. </h4>
<h3>
<br /></h3>
<div style="text-align: left;">
Извори: </div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
http://despotos.edu.rs/svevesti.aspx?parentid=67</div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
http://www.yu.emb-japan.go.jp/srpski_verzija/primopredaja_knjige_o_japanu.html</div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
8.12.2014.</div>
</div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-56553620385830470982014-12-04T02:34:00.002-08:002014-12-04T02:34:13.729-08:00Нове књиге у школској библиотеци<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><i>1.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; font-style: normal; line-height: normal;">
</span></i><!--[endif]-->КЕЈТ МЕКМАЛАН: <i>НОВИ УЧЕНИК, АКАДЕМИЈА ЗА ЗМАЈОЛОВЦЕ </i>(<i>Лагуна, 2005</i>)<i><o:p></o:p></i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><i>2.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; font-style: normal; line-height: normal;">
</span></i><!--[endif]-->ФАБРИС КОЛЕН:<i> ПЛАНЕТА МУЗИКЕ (Лагуна,2012</i>)<i><o:p></o:p></i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><i>3.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; font-style: normal; line-height: normal;">
</span></i><!--[endif]-->НАЈТОН КЕЈТ:<i> УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА (Лагуна,2010</i>)<i><o:p></o:p></i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><i>4.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; font-style: normal; line-height: normal;">
</span></i><!--[endif]-->СТОЈКОВИЋ ГРАДИМИР:<i> СВЕ МОЈЕ ГЛУПОСТИ (ЗУНС, 2008)<o:p></o:p></i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><i>5.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; font-style: normal; line-height: normal;">
</span></i><!--[endif]-->БОДИРОГИЋ МИЛЕНКО:<i> СРПСКА МИТОЛОГИЈА –О БИЉКАМА,ЖИВОТИЊАМА И ПРЕДЕЛИМА (Орфелин издаваштво, 2012)<o:p></o:p></i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><i>6.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; font-style: normal; line-height: normal;">
</span></i><!--[endif]-->КЕЈТ МЕКМАЛАН: <i>ПЛАНЕТА
ЕОЛАЦА (</i>Лагуна,2012)<i><o:p></o:p></i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><i>7.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; font-style: normal; line-height: normal;">
</span></i><!--[endif]-->DAVIDSON CELESTE:<i> WHO WAS WILLIAM SHAKЕSPEARE? (Grosset &Dunlap, 2006)<o:p></o:p></i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><i>8.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; font-style: normal; line-height: normal;">
</span></i><!--[endif]-->EDING JUNE:<i> WHO WAS QUEEN ELIZABETH? (Grosset &Dunlap, 2002)<o:p></o:p></i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]-->9.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; line-height: normal;"> </span><!--[endif]-->WILD
OSCAR: <i>THE PICTURE OF DORIAN GRAY
(McMillan, 2002)</i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><i>10.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; font-style: normal; line-height: normal;">
</span></i><!--[endif]-->COLLINS WILKIE: <i>THE MOONSTONE (Oxford University
Press, 2006)<o:p></o:p></i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><i>11.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; font-style: normal; line-height: normal;">
</span></i><!--[endif]-->MC DONOUGH: <i>WHO WAS WOLFGANG AMADEUS MOZART? (Grosset &Dunlap)<o:p></o:p></i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]-->12.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; line-height: normal;"> </span><!--[endif]-->GEOFF
EDGERS: <i>WHO WERE THE BEATLES? (Grosset
&Dunlap, 2006)</i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]-->13.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; line-height: normal;"> </span><!--[endif]-->EDWARDS
ROBERTA: WHO WAS LEONARDO DA VINCI? (<i>Grosset
&Dunlap, 2005)</i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]-->14.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; line-height: normal;"> </span><!--[endif]-->MC
DONOUGH YONA: <i>WHO WAS LOUIS ARMSTRONG</i>?
(<i>Grosset
&Dunlap, 2004)</i></div>
<br />
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<!--[if !supportLists]--><i>15.<span style="font-size: 7pt; font-stretch: normal; font-style: normal; line-height: normal;">
</span></i><!--[endif]-->HOPKINSON DEBORAH: <i>WHO WAS CHARLES DARWIN? (Grosset &Dunlap, 2005)</i></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiOJ4Foe5ennIax9iPok2g3xxT5rhnLvprlg3MahPsjp9SBmMItf90xwX58PYUTpVfWwvUBvdojUaB0wFLpFZhfrDfIf8LSM97jVmSAHpzlw7Ucf9vfdBSTLHX1ogSZD_WaH8XYoCqDxiMU/s1600/51cQgZBcmiL._SY344_BO1,204,203,200_.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-align: center;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiOJ4Foe5ennIax9iPok2g3xxT5rhnLvprlg3MahPsjp9SBmMItf90xwX58PYUTpVfWwvUBvdojUaB0wFLpFZhfrDfIf8LSM97jVmSAHpzlw7Ucf9vfdBSTLHX1ogSZD_WaH8XYoCqDxiMU/s1600/51cQgZBcmiL._SY344_BO1,204,203,200_.jpg" height="320" width="224" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgWnDC6EjOgDEcOzE-VYwcLhdJB7nLvLxtl_vDjcA2MwsnO1qB4iQO2xWNu9cVw6DCTvu1nVfWOAB3UYBbn71SyW3fr6bi9x-ly1eTF31hABxCr_2b9JiOCeHc8mIG4edU-iXWYWoVqDChM/s1600/81kzQ+q8p6L._SL1500_.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgWnDC6EjOgDEcOzE-VYwcLhdJB7nLvLxtl_vDjcA2MwsnO1qB4iQO2xWNu9cVw6DCTvu1nVfWOAB3UYBbn71SyW3fr6bi9x-ly1eTF31hABxCr_2b9JiOCeHc8mIG4edU-iXWYWoVqDChM/s1600/81kzQ+q8p6L._SL1500_.jpg" height="320" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgVezM8NT2HPmGh5jWvm7Bl-DTJgvDodxsrc9WqXrmAeEWaDwa5noMQoVxqubpeFW98v6PjiqtX-89oA421e-nkbzQch-qv_omD_4SkKDItYvKGWNkAb2Dsl-NMwZagMII7FJaO2R8yFKZk/s1600/download+(1).jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgVezM8NT2HPmGh5jWvm7Bl-DTJgvDodxsrc9WqXrmAeEWaDwa5noMQoVxqubpeFW98v6PjiqtX-89oA421e-nkbzQch-qv_omD_4SkKDItYvKGWNkAb2Dsl-NMwZagMII7FJaO2R8yFKZk/s1600/download+(1).jpg" height="320" width="222" /></a></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="line-height: 150%; mso-list: l0 level1 lfo1; text-indent: -.25in;">
<i><br /></i></div>
</div>
Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8871831099761414627.post-49274466391495942402014-10-26T02:27:00.003-07:002014-10-27T00:53:18.415-07:00Никола Тесла у свету филателије и нумизматике<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Изложба је званично отворена на Фестивалу науке у суботу, 25.10. и можете је погледати и током предстојеће радне недеље у школској библиотеци. </div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Нешто од поставке приказујемо и овом приликом:</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj6_pl1GATToKeoSPF_J1L8GsYDWcssg6wG7RpjhwPFBNDAIk1-ICzZdeMgeuvOwWn5rsXcTWLFtnUhYrFYtRc8CH2lt1Mo1THcmNJDdbEnyl5YyRxYItg34FmuC2h7NTSHxYwwM1Jy94Hz/s1600/DSCN1697.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj6_pl1GATToKeoSPF_J1L8GsYDWcssg6wG7RpjhwPFBNDAIk1-ICzZdeMgeuvOwWn5rsXcTWLFtnUhYrFYtRc8CH2lt1Mo1THcmNJDdbEnyl5YyRxYItg34FmuC2h7NTSHxYwwM1Jy94Hz/s1600/DSCN1697.JPG" height="300" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhr9NZrL473XsRoVCl9uVikjWeTnCNtsbtIleFPRMh8EkH3Fqe1uo3qEPQmgN0ZTXeXiCSAIBKyfR8jsPO7tI_kq15XnNpzu11FvI8Gjk7dCaNOmpBblbIcyJdYZinll9aO33ccRzEU7YBe/s1600/DSCN1692.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhr9NZrL473XsRoVCl9uVikjWeTnCNtsbtIleFPRMh8EkH3Fqe1uo3qEPQmgN0ZTXeXiCSAIBKyfR8jsPO7tI_kq15XnNpzu11FvI8Gjk7dCaNOmpBblbIcyJdYZinll9aO33ccRzEU7YBe/s1600/DSCN1692.JPG" height="300" width="400" /></a></div>
<br /></div>
Unknownnoreply@blogger.com0